Ruske banje

Ništa tako ne oslikava rusku dušu kao ruska sauna ili, kako je zovu - "banja".

Ako hoćete da razumete Ruse, pođite sa njima da se naparite. Ali, ne negde u velikom gradu, gde se zadovoljstvo naplaćuje na sat. I ne u neku od novoizgrađenih ogromnih kuća od cigala, gde je sve automatizovano.

Banja treba da bude drvena i da u njoj pucketa vatra. Najbolje je otići u zabačeno selo i to usred zime, kada sneg pod nogama najoštrije škripi.

Banja, to je proces i filozofija. Nisu stari Rusi bez razloga, kada su se doseljavali na neko novo mesto, najpre gradili banju, a potom kuću.

Banja je služila i za kupanje, i za lečenje, i za relaksaciju. Jednostavnije rečeno, za zadovoljstvo.

U ruskoj banji, odnosno prostoriji za parenje, temperatura može biti oko 100 stepeni, a vazduh treba da bude što vlažniji.

U posebnoj drvenoj kadici se sprema voda sa raznim lekovitim travama, koja se polako poliva po već užarenom kamenju u utrobi peći u kojoj se nalazi vulkansko kamenje. Samim tim se širi para, sa posebnim, nežnim i opijajućim mirisom.

Metlice su najvažnije i u banji je metlica "skuplja od novca".

Te metlice, obično od hrasta ili breze, prave se sredinom juna. "Oko Svete trojice imaju najviše snage i soka. Mogu da stoje i godinu dana, a da u banji ne opadne lišće sa grančica."

Metlice se pred parenje najpre drže oko pola sata u hladnoj vodi, a potom se prelivaju vrelom vodom kako bi ispustile predivan miris i postale elastične i čvrste, sposobne da izdrže i najjaču masažu. Ako se još pre masaže malo podrže na usijanom kamenju, opojni mirisi se mešaju, para se kovitla, a telo bruji od udaraca hrastovim grančicama.

Naše banje mogu biti potpuno autentične - u rustičnom stilu, ili u vrlo modernom izdanju sa svim potrebnim elementima.